Na današnji dan, 27.11.2023. godine, izgubili smo prijatelja, kolegu i jednog od najplemenitijih ljudi koji su ikada bili deo Udruženja spasilaca na vodi Srbije. Iako je njegova borba sa bolešću bila kratka, trag koji je ostavio među nama je ogroman – i večan.

Ove godine bismo slavili njegovih deset godina rada u Udruženju spasilaca na vodi Srbije, deset godina predanosti, drugarstva i snage koju je donosio svuda gde bi se pojavio.

Mare je svoj prvi korak u spasilaštvu započeo 19.11.2015. godine, kada je položio za pomoćnog spasioca. Već tada je bilo jasno da je rođen za ovo – za vodu, za tim, za misiju da čuva druge. Samo dve godine kasnije, 09.06.2017, postao je spasilac na vodi. Nije stao tu. Želja da bude bolji svakog dana vodila ga je dalje, pa je 21.09.2021. završio Master u Crnoj Gori. A 15.11.2022. godine, kao krunu karijere, položio je instruktorsku obuku – postao je neko ko ne samo da spašava, već i gradi nove generacije spasilaca.

Radio je na svim kupalištima koje USVS obezbeđuje, ali je njegovo srce uvek pripadalo Lidu. Tamo je najviše voleo da bude – na pesku, uz reku, među ljudima.
Bio je bivši vaterpolista, ronilac, upravljač motornog čamca, čovek sa naprednom obukom iz prve pomoći i još bezbroj dodatnih znanja koja je neumorno skupljao.
Ali iznad svega – bio je dobar čovek. Dobar drug. Čovek na kog si mogao da računaš, i pod vodom i na suvom.
Njegov osmeh, njegova mirnoća i njegova spremnost da uvek prvi uskoči – u vodu, u problem, u pomoć – to je ono čega ćemo se sećati.

I zato danas ne govorimo samo o gubitku. Danas govorimo o snazi. O posvećenosti. O nasleđu koje je ostavio. O čoveku koji je voleo svoj poziv.
Govorimo o zahvalnosti.
Što smo ga imali, što je bio deo nas.

I dok obeležavamo deset godina njegovog rada, obeležavamo i deset godina veličine jednog čoveka. Obeležavamo i godine ljubavi prema pozivu, ljudima i hrabrosti.

Za našeg druga.
Našeg spasioca.
Našeg Mareta.